Почев од 19. века, приоритетни задатак свих западњака је у нападу на Србију био да се пронађе и однесе што више древних српских рукописа и књига, због чега се они сада налазе широм света. За сада нема изгледа да се врате тамо где припадају – у Србију. Овоме је доста допринео и Вук Караџић који је књиге из наших манастира продавао у Бечу.
Да теорије о украденој и кривотвореној српској историји нису само пуке јадиковке српских националиста, говори и податак да је незнани број древних рукописа и књига украден и однет из Србије, те се сада чува по белосветским библиотекама и сефовима, без икакве намере да буду враћени тамо где и припадају – Србији. Да би уопште могли да се баве српском историјом и да је мењају према својим плановима, западни моћници морали су да је познају. Због тога је, почев од 19. века, приоритетни задатак свих завојевача који су нападали Србију био увек исти, да се пронађе и однесе што више древних српских рукописа и књига. Овоме је доста допринео и Вук Караџић који је књиге из наших манастира продавао у Бечу.
Сви они су добро обавили свој задатак – небројени српски рукописи и књиге украдени су, првенствено из српских манастира и однети из Србије, без икакве намере да икада буду враћени.
Србски псалтир
Материјално највредније дело које је украдено из Србије је Србски псалтир, који на свакој страници има икону од чистог злата и налази се у Немачкој.
Због његове лепоте, уметничког и историјског значаја, Немци су урадили копије, а да би ми урадили те исте копије, траже да платимо „њихова“ ауторска права.
Да би „запушили уста“ све гласнијим захтевима да се ова српска реликвија врати Србији, Баварска државна библиотека, где се чува ово украдено дело, је прошле године „даровала“ факсимил Србског псалтира Музеју у Смедереву. То је у нашој јавности дочекано са великом помпом и уз неизмерну захвалност немачкој амбасади и Баварској библиотеци, што су нам послали слике нашег украденог дела.
Да зло буде веће, Немци ово дело зову онако како и треба – Србски псалтир, а наши историчари и званичници га зову Минхенски (српски) псалтир. (Не знам зашто ме ово нимало не чуди).
Никољско Јеванђеље
Никољско јеванђеље (14. век) налази се у Даблину у Ирској.
Пролог стиховни за летњу половину године из 1566. године (древни Српски календар годину дели на зимску и летњу половину), налази се у Лајбаху. Пролог стихови за септембар-децембар 1594. године такође је у Лајбаху.
ЕВАНГЕЛИАРИУМ СИРМИЕНСИУМ
Из Египта, са Сербал (Синај) планине, из манастира Св. Катарине, украдени су и однешени у Лондон 43 рукописа (10-18. век) писана српском ћирилицом.
Најстарији писани рукопис са наших простора, под називом ЕВАНГЕЛИАРИУМ СИРМИЕНСИУМ, сада носи назив „Минхенски Јеванђелистар“, чува се у Баварској библиотеци под шифром Manuscriptum Latinarum 6224.
Писан је крајем 4. века у Сирмијуму, данашња Сремска Митровица, а истраживао га је покојни академик Владислав Поповић, који је и доказивао да и чувени БРЕВИАРИУМ СYРИАЦУМ само грешком преписивача, или намерно, носи тај назив, али да је исто писан у Сирмијуму.
Збирка српских рукописа из манастира Свете Катарине и Православне грчке патријаршије у Јерусалиму, где је недавно пронађен илуминирани рукопис „Поклоник смерног Гаврила Тадића“ из 1662. године.
Повеља краља Милутина из 1302. године налази се у Филаделфији.
Лукино јеванђеље из времена цара Душана, налази се у Британској библиотеци.
Псалтир „Рrinted in Venice in 1638 second edition of the Izobrazhenie oruzhii illiricheskih“, такође у Британској библиотеци.
Савина књига, рукопис монаха Саве с почетка XI века налази се у Русији.
Радослављево јеванђеље из треће деценије 15. века, похрањено је у рукописној збирци Руске народне библиотеке Санкт-Петербургу.
Веома је значајан Студенички типик који је Свети Сава написао на молбу свог брата Стефана. Ово је буквално црквени устав тј. правнилник о богослужењу и животу монаха у манастирима, ово дело је главна основа за устав Српске православне цркве, а чува се у Националном музеју у Прагу под ширфом X H 8 – Š 10.
За време евакуације Народне библиотеке у Првом светском рату, нестало је на стотине србских средњевековних књига, које су 1966. године пронађене у чувеној библиотеци сер Честера Битија у Даблину.
Стари српски рукописи и књиге нису само покрадене и расуте по свету, многе су и заувек уништене.
У пожару који је избио након бомбардовања Народне библиотеке на Косанчићевом венцу 6. априла 1941. године, ватра је прогутала више од 1.400 српских ћириличних рукописа и повеља. Гађана је плански са посебним запаљивим бомбама, како би се уништиле књиге.
Да ли вам треба још доказа да нам је историја покрадена, наметнута и фалсификована?
Извор: srbskenovine.com
Нема коментара:
Постави коментар